SVI PRAVE GREŠKU S KLIMOM, DOKTORICA OTKRILA O ČEMU JE RIJEČ: Ako je ovako koristite kad je vruće, SPREMITE SE ZA GLAVOBOLJU I KOLAPS

Zanimljivosti

SVI PRAVE GREŠKU S KLIMOM, DOKTORICA OTKRILA O ČEMU JE RIJEČ: Ako je ovako koristite kad je vruće, SPREMITE SE ZA GLAVOBOLJU I KOLAPS

Doktorka Anđela iz Doma zdravlja Stari grad nabrojala koje simptome izazivaju tri ključna ljetnja problema – toplotni udar, sunčanica i hipertermijski kolaps.

Meteorolozi upozoravaju da će u Srbiji narednih dana maksimalna temperatura biti veoma visoka, i mnogima od nas prete neželjene reakcije na jaku vrućinu.

Toplotni udar, kolaps ili sunčanica vrebaju ako se ne pridržavamo pravila koja omogućavaju organizmu da održi ravnotežu. Problem je i korišćenje klima uređaja, koji je često podešen na veoma nisku temperaturu.

Ljekarka opšte prakse dr Anđela Ratković iz Doma zdravlje Stari grad dala je savjete za izbegjavanje ovih neprijatnih pojava, koje mogu biti i opasne naročito za hronične bolesnike.

“Rijetko ko dobro podnosi ovakvu vrućinu, i potpuno zdravi ljudi imaju problem kada su velike vrućine. Lično mislim da smo svi u povećanom riziku, naročito jer nas je ova vrućina iznenada snašla, nismo se nekako ni adaptirali i pripremili za nju. Naglo smo uskočili u vrućinu i svi smo podjednako ugroženi”, rekla je ona na K1.

Naš organizam sve što se dešava, rekla je doktorka, pokušava da reguliše i termoregulacionim centrom povrati u normalnost.

“Kretanje i kontrakcija mišića su izvor stvaranja toplote, tu nam dolazi tromost, otežano se krećemo i sve nam je teško. Organizam pokušava da smanji kretanje da se ne bismo dodatno grijali”, rekla ke ona.

“Znojenje je posljedica krvnih sudova, naročito perifernih, jer organizam pokušava na periferiji da proširi sudove i organi su još uvijek pošteđeni, stegnuti su krvni sudovi oko njih. Ali i znojenjem tijelo pokušava da se rashladi”, rekla je doktorka.

Klinički, postoje tri oblika reakcije tijela na vrućinu. Koji će se dogoditi zavisi od pridruženih faktora kao što su odjeća koju nosimo, mogućnost materijala da “dišu”, tečnost koju unosimo ili ne unosimo, i to tokom dana, a ne da popijemo “litar” vode u trenutku. Ishrana koja je teška, masna, preusmeriće cirkulaciju i imaćemo dodatne probleme. Alkohol, kažu i kofein, mogu pogoršati reakciju organizma. Najvažnije je sklanjati se od vrućine, sa Sunca, i nošenje zaštitne opreme.

“Sunčanica nastaje kada je glava izložena visokoj temperaturi, šire se krvni sudovi i otiču moždanice, to zvuči strašno i može izazvati kolaps. Iskreno, retko će to otići u pogoršanje ako se reaguje na vijreme, što bi bilo što prije. Naročito kod djece. Djeca su ranjiva i brzo gube tečnost, lako dehidriraju, najosetljivija su pored hroničnih bolesnika”, kazala je doktorka Ratković.

“Ako govorimo o toplotnom udaru, radnici koji su napolju na građevini ili slično, u velikom su riziku. Mi često savetujemo ljude da ne izlaze napolje, a ne bavimo se ljudima koji moraju da budu napolju jer tako zarađuju za život”, rekla je doktorka.
Poseban je hipertermijski kolaps, pregrejanost tela koja se najčešće dešava kada boravimo u klimatizovanom objektu.

“Klima ne treba da bude u velikoj razlici od spoljašnje, ne može napolju 40 a unutra klima na 18 stepeni. Tada povećavamo šanse za kolaps, jer nam je hladno. I onda izađemo na 40 stepeni i krvni sudovi se naglo prošire. Onda dolazi do gubitka svesti, on jeste kratkotrajan i nije težak, položimo pacijenta, vrati se cirkulacija, osveži se i dođe sebi. Retko ima dublji oblik neželjene reakcije. Sve češće smo u prostorima gde je klima podešena na nisku temperaturu, pa je ovo veoma česta pojava”, rekla je doktorka.

Boleće nas i glava ako je klima uređaj podešen na veoma nisku temperaturu, i ako je razlika velika, jer će telo pokušavati i upinjati se da održi homeostazu, odnosno ravnotežu između odavanja toplote i njenog stvaranja. Organizam će to raditi užurbano ako imamo veliku razliku koju bi trebalo hitno nadoknaditi.

“Temperatura je podnošljiva sve dok vlažnost nije velika, ona onemogućava telu da luči tečnost i hladi nas”, rekla je ona.

Kada se obratiti lekaru?

“Ako znate da ste boravili dugo na toplom, ako osetite letargiju, usporenost, glavobolju, mučninu, povraćanje, lupanje srca, pad pritiska… Ako dišete otežano, sve su to znaci da potražite pomoć, naročito ako ste hronični bolesnik”, rekla je doktorka.

“Hroničnim bolesnicima koji imaju visok pritisak, a piju lekove kao što su diuretici, neka srede terapiju jer daju više tečnosti znojenjem. Lekar će odrediti šta bi trebalo modifikovati”, rekla je ona. (novi.ba)

Odgovori