Kristina se vratila u rodno mesto i misteriozno NESTALA: Izašla sa prijateljima u grad i dogodio se UŽAS
Niko nije mogao da pretpostavi da će to biti jedna od njenih poslednjih odluka
Kristina Moris bila je 23–godišnjakinja koja je živela dobar život u Fort Vortu u Teksasu, gde se preselila iz rodnog grada Plano da bi bila sa svojim dečkom, Hanter Fosterom.
U svoje rodno mesto vratila se tokom mini odmora, uoči vikenda tokom praznika rada 2014. godine, a niko nije mogao da pretpostavi da će to biti jedna od njenih poslednjih odluka.
Na kraju večeri, nakon nekoliko sati opijanja i uživanja sa malom grupom prijatelja u blizini 30. avgusta u 3:55, Kristina je ušla u lokalnu garažu u kojoj je parkirala svoj pouzdani četvorotočkaš , a onda se više nikada nije pojavila.
Njen nestanak je prijavljen policiji, a otprilike tri dana nakon što je poslednji put viđena živa, vlasti su pronašle njen automobil još uvek parkiran u garaži, bez ikakvih tragova u blizini.
Polako su se počeli da blede tragovi o njoj, ali njena porodica, prijatelji i voljeni i dalje su svake nedelje odlazili u potragu, u nadi da će je pronaći.
Iako su u početku pretraživali svuda, kako je vreme prolazilo, obično su opseg pretrage usredsredili oko Ane, malog grada sa obradivim zemljištem u kome su ljudi verovali da je njeno telo skriveno.
Na kraju, 7. marta 2018. godine, ekipa za iskopavanje pronašla je njene delimične skeletne ostatke na jednom polju u ovom gradiću. Uzrok njene smrti ili nije mogao biti utvrđen ili nije objavljen.
Čim su istražitelji pronašli njeno vozilo, izvukli su nadzorne trake sa parkinga i primetili da je ušla u automobil sa muškarcem koji je potom identifikovan kao Enrike Gutjerez Aroči, njen poznanik iz srednjoškolskih dana.
Prema rečima njenih prijatelja, njih dvoje nisu bili bliski, ali je on delovao romantično zainteresovan za nju, što mu nije bilo uzvraćeno.
Štaviše, jedan od njih je rekao da je izgledao skoro ljut kada je ponudio da otprati Kristinu do njenog auta kada je najavila da želi da se vrati kući te noći. Nije izgledala zabrinuto niti uplašeno, niko nije podigao uzbunu. Oboje su otišli u garažu, ali se samo Enrie odvezao 3 minuta kasnije.
Kad se suočio sa video dokazom, Enrike je detektivima rekao da su se rastali kao i obično. Osim što je Kristinin DNK pronađen na prostirkama u gepeku njegovog automobila, a podaci mobilne mreže su pokazali da su njihovi telefoni bili jedan pored drugog do čak pet ujutru.
Uz ove bitne dokaze, pošto njeno telo do tada nije pronađeno, on je optužen i uhapšen zbog teške otmice. Zvaničnici policije veruju da je Enrike bio besan zbog Kristininog odbijanja da bude sa njim i stoga je odlučio da se osveti na jedini način na koji je mogao da smisli.
Kada se Enrikue pojavio na suđenju, njegova odbrana je dovela u pitanje legitimnost DNK nalaza i iznela stručnjake koji sugerišu da se zvukovima mobilnih telefona ne može verovati. Međutim, porota ga je proglasila krivim nakon 17 sati većanja.
Nakon presude, u jesen 2016. godine, sudija mu je izrekao doživotnu kaznu zatvora u državnom zatvoru. Enrike je podno zahev za ponovno suđenje, ali nakon što su Kristinini posmrtni ostaci otkriveni, Apelacioni sud,Peti okrug Teksasa u Dalasu potvrdio je presudu prvostepenog suda. On ostaje kriv za otmicu, a ne za ubistvo.
Do sada, tužioci nisu optužili Enrikea za Kristininu smrt, verovatno zbog činjenice da on već služi dugotrajnu doživotnu kaznu, ili se njen uzrok smrti nije mogao utvrditi zbog nedostatka kože ili vlakana na njenim ostacima. Zbog toga je danas, u dobi od 31 godinu, zatvoren u francusku jedinicu “M. Robertson” sa maksimalnom zaštitom u Abileneu u Teksasu. Prema evidenciji Ministarstva za popravke, on će postati podoban za uslovni otpust 12. decembra 2044. godine. (objektiv.rs)
