Ispovijest žene koja je ušla u ranu menopauzu: “Ubija me što nikad neću biti majka”

tuga-tuzna-zena-depresija.jpgMce_.fWl_bQb-MY.jpg.pagespeed.ce_.fWl_bQb-MY.jpg

Ispovijest žene koja je ušla u ranu menopauzu: “Ubija me što nikad neću biti majka”

“Često bi me uhvatila duboka tuga dok sam slušala muziku ili šetala psa. Znala sam da će zauvijek biti praznina u mom srcu jer neću biti majka i ono nikada neće biti ispunjeno ljubavlju djeteta”.

Amanda Volton, pisac iz Velike Britanije, planirala je, kada je imala 42 godine treći put da ode na medicinski potpomognutu oplodnju. Kasno se udala i od početka su imali problema sa začećem. Silno je željela dete i vjerovala je da će to biti posljednji pokušaj. Ali, nakon rezultata testiranja krvi dobila je vijest – ulazila je u ranu menopauzu i šansi za dijete više nije bilo, prenosi B92.

Prošla je kroz tešku psihičku borbu, ali izvukla se i pronašla smisao života. Sad je podrška ženama koje se nađu u istoj situaciji, ali i svim ljudima kojima treba rame za plakanje.

“Odlazeći tog dana od svog ljekara s papirom u rukama u misli mi se urezao broj 46,9, rezultat mog FSH hormonalnog testa. Već sam izdržala dva ciklusa medicinski potpomognute oplodnje. Ovo je trebalo da bude moj treći put, treća sreća, moj posljednji pokušaj da imam dijete s voljenim suprugom. Ali, ta brojka je pokazivala da je sve gotovo, sa 42 godine ušla sam u preuranjenu menopauzu. Posljednji tračak nade da postanem majka je nestao.

Iskreno, do tada me život žene bez dece još nije toliko pogađao, ali tada kao da me munja pogodila. Dok odrastate, majčinstvo vam se čini kao nešto što se podrazumeva. Kao devojčice dobijamo lutke, ne samo da bi se igrale s njima, već da bi ih volele i negovale. Biti žena jednako je kao biti majka, to se podrazumeva, to daje smisao našim životima i da je to deo naše prirode.

“Šta će biti moj smisao života ako neću biti majka?”, pitala sam sama sebe.

Osjećala sam se prevarenom što mi je to pravo uskraćeno. Sama sa sobom sam imala žestoke rasprave u glavi. Pitala sam se “Jesam li ja za to kriva?” ili “Jesam li nekako zaslužila sve ovo?” Uhvatila sam sebe kako analiziram ceo svoj život i ispitujem se jesam li mogla u životu nešto drugačije uraditi da me Bog ovako ne liši života kao majke. Mislim da sam tako prošla kroz neku vrstu procesa tugovanja.

Moj gubitak bio je nevidljiv, ali to ga nije činilo manje bolnim. Često me hvatala duboka tuga dok sam slušala muziku ili šetala psa. Znala sam da će zauvek biti praznina u mom srcu jer neću biti majka i ono nikada neće biti ispunjeno ljubavlju deteta. Osećala sam se kao da sam udarila u zid koji se pojavio niotkud. Bili su to vrlo emotivni trenuci, a usledili su i napadi panike. Osećala sam se kao da sam zatočena u nekoj crnoj rupi u kojoj se ne mogu kretati.

Ali, došla sam sebi, shvatila sam da nisam ja kriva za to i da to što ne mogu da imam djece je izvan moje kontrole, na to ne mogu da utičem. Nisam mogla da učinim ništa već samo da prihvatim da je to tako. Tada sam počela da se menjam, oslobodila sam se unutrašnjih razgovora sama sa sobom. Pogledala sam oko sebe i shvatila da nisam jedina žena na svetu koja ne može da ima decu. Daleko od toga. Saznala sam da svaka peta žena nema decu. Osetila sam malo olakšanje, čak i oslobođenje.

Postupno sam otkrila da život može biti lijep i uzbudljiv i bez djece. Postoje, naravno, iznenadne erupcije tuge i tada se u tišini isplačem, ali takvi trenuci su rijetki i sve ređi. Umjesto razmišljanja o onome što nemam, sada razmišljam o onome što imam u životu. Živim s voljenim čovjekom, ali i s mojim dragim psom, zabavno nam je, imam posao koji volim…

Svatko ima svoj razlog za život, samo ga mora pronaći. Za mene je majčinstvo sada briga i ljubav za druge ljude, za moje nećake. To ne mora biti ništa dramatično, ponekad je dovoljno da ih neko sasluša ili im bude rame za plakanje. To što nemate dete ili veliku porodicu ne znači da ne možete da pomognete, vodite i negujete druge. Mogu reći da je prošlo četiri godine i da sam došla do toga kada volim svoj život žene bez djeteta.

Poručila bih drugim ženama da se isplaču, tuguju, ali da ne dopuste da im to uništi život. Strastvena sam u deljenju mog iskustva i pokazivanja da je moguće imati pozitivan život i bez dece. To je možda samo još jedan put koji možda nisu očekivale, ali i on može biti jednako zabavan i srećan”, preneo je “The Independent”. (haber.ba)

scroll to top