LUPAO NA VRATA, STALNO GLEDAO U SAT! Šabanov kum otkrio JEZIVA poslednja 3 sata u Šabanovom životu SLUTIO kraj, ovo mu je SMETALO
Skoro tri godine od saobraćajne nesreće u kojoj su nedaleko od Bilefelda stradali Šaban Šaulić i Mirsad Kerić, a Slobodan Stojadinović zadobio teške povrede, počelo je suđenje Turčinu Alsinu Leventu u Giterslohu, koji se tereti za dvostruko ubostvo iz nehata.
Čitava porodica Šaulić, udovica Gordana, kao i deca Mihajlo i Sanela, kao i sin poginulog Mirsada Kerića, pristustvuju suđenju koje izaziva ogromno interesovanje u javnosti do te mere da je sud dobio rekordan broj prijava za akreditacije predstavnika nemačkih, ali i medija iz okolnih država. A Alsin je u sudnicu ušao sa kapuljačom na glavi i sve vreme držao svesku ispred sebe kako ne bi gledao u porodicu.
Suđenje bi moglo danas da bude okončano, budući da je Turčin priznao krivicu.
Podsetimo, kum pokojnog Šabana Šaulića Slobodan Stojadinović, koji je preživeo nesreću, pre nekoliko godina u ispovesti je otkrio da se pevač čudno ponašao pre tragedije i da je, kao nikada do tada, žurio da se vrati u Beograd.
Šabanov kum, koji je u trenutku stravične nesreće bio u “seatu” iza Šaulića, sada je u bolnici u Nemačkoj, odakle nam je ispričao šta se dogodilo kobnog jutra.
– Sve je nekako bilo čudno, još od nastupa koji je imao te noći. Šaban je stalno gledao na sat. To je uradio čim je kročio na binu, a zatim još pet-šest puta tokom koncerta. Kao da je negde žurio, kao da ga je neka nesreća vukla, kao da je žurio u smrt – priseća se plačnim glasom pevačev kum.
Lupao na vrata
Stojadinović ističe da je pevač bio nervozan i zahtevao da što pre krenu u Beograd.
– Dogovorili smo se da odspavamo sat vremena u hotelu, da navijemo sat u 6.15, spremimo se i krenemo na aerodrom. Kada mi je zvonio sat za buđenje, Šaban je već bio ispred mojih vrata i lupao. Pitao sam ga: “Šta ti je, zašto žuriš?! Dogovorili smo se sada da ustanemo.” A on mi je rekao: “Pa hajde, molim te, brzo! Zašto kasniš? Žurimo!” – pričao je Stojadinović drhtavim.
– Nikada pre nije bio takav. Imali smo još tri sata do poletanja aviona, a on se ponašao kao da kasnimo. Ubrzo smo ušli u auto i primetio sam da je nervozan. Čak mi je zamerio što ga nisam probudio tri minuta ranije. Nisam mogao da verujem šta mi priča, ali pustio sam ga, nisam hteo da se prepirem.
Slobodan kaže da je Šaban primetio da su na “seatu” loša svetla. Mirsad Kerić, koji je upravljao automobilom, rekao mu je da će upaliti duga svetla.
– Na putu su bili radovi, pa su automobili iz tri trake prelazili u jednu. Samo smo čuli “bam”! Drugo vozilo je naletelo na nas otpozadi, a Mirsad je počeo da koči. Od siline udarca, gepek me je nabio skroz napred, kod Šabana, koji je sedeo na suvozačevom mestu. Na Mirsada je pao sintisajzer, od kog je zadobio težak udarac u glavu. Ja sam nekoliko puta padao u nesvest i budio se. Bilo je jezivo gledati kako doktori pokušavaju da ožive Mirsada. Šabana nigde nisam video. Pitao sam gde je, a lekari hitne pomoći su mi rekli da ga voze u drugu bolnicu. Tada sam se opet onesvestio – završava priču Stojadinović. (kurir.rs)
