NE DOPUSTITE DA RODITELJI ČEZNU ZA VAMA! Nađite vremena za one koji su u vas uložili CEO ŽIVOT, pa im ZAKUCAJTE NA VRATA!
Nema nijednog opravdanog razloga da vam ljudi kojima ste prvi na svetu budu na poslednjem mestu u životu. Neka ne žive u neizvesnosti kada ćete da se javite ili svratite.
Svaka porodica je priča za sebe, ali ljubav, saosećanje i ljudskost treba da budu isti prema ocu i majci koliko i prema svojoj deci. Ostareli roditelji najčešće ne žele da opterećuju svoje potomstvo, smatrajući da njihova deca imaju dovoljno svojih problema. Ne zavaravajte se. Kakve god probleme vi imali, nađite vreme i snagu za one koji su u vas uložili ceo svoj život.
Roditelji stare pred našim očima. Nije lako gledati to – nekada mladi i puni snage, sada polako kopne i menjaju se. Njima više ne treba materijalna strana života. Ona treba vama za milion stvari koje želite da kupite i stičete. Roditeljima ste potrebni vi i vaše vreme. I morate da im ga pružite. Držite u glavi da im je teško ako osete da su vam teret, i to im nikada ne smete pokazati. I vi ćete jednom da ostarite, videćete kako to izgleda. Zbog toga se potrudite da im ulepšate i olakšate starost. Ima načina…
SVAKODNEVNI KONTAKT
Ne dozvolite da roditelj čezne za vama, da živi u neizvesnosti kada ćete da se javite ili svratite. Još ako ste u istom gradu, nema nijednog jedinog opravdanog razloga da vam budu na poslednjem mestu u životu. Da, volite ih, ali niste dete pa da mislite kako će oni da žive večno. Uvedite pravilo da im se javite svakog dana, zapitate kako su i kažete im šta se vama dešava. Dovoljno je nekoliko minuta da vas čuju i biće im dobro. Osetiće da su vam i dalje bitni, a to daje sigurnost koja im je preko potrebna. Odredite dan kada im idete u posetu. Oni će se spremati za taj trenutak koji im znači kao cela budućnost. Ne vrdajte, ne otkazujte posetu u poslednji tren jer je “nešto iskrslo”, često sebična želja da to vreme provedete s društvom. Takva poseta mora da vam bude crveno slovo! To je i prilika da im odnesete namirnice ili ono što im je potrebno, tona sitnica. Neka vam telefonom kažu šta im treba – zapišite! Oni će, naravno, reći da im ne treba ništa, ali morate da znate kako to nije tačno. Insistirajte! Povedite decu, unuci su im najveća radost!
Prilikom takvih poseta ne budite nervozni, osorni i kritični. Ne sedite kao na iglama čekajući da zbrišete. Budite njihovo dete u pravom smislu te reči. Ne zbijajte šale na silu, provaliće vas jer vas najbolje poznaju i biće im teško da gledaju kako se folirate. Pričajte o sebi, porodici, poslu, prijateljima, raspitajte se o njihovom društvu, pustite ih da se s vama siti ispričaju. Setite se šta ih zanima, čemu se smeju, šta ih pokreće, pa okrenite vodu na tu vodenicu.
POMOĆ U KUĆI I DRUŽENJE
Što su stariji, roditeljima je sve teže da brinu o prostoru u kom žive. Pregledajte im stan ili kuću i učinite ga što bezbednijim za njihove godine. Recimo, ugradite rukohvate u hodniku ili veliku kadu zamenite sigurnijom tuš-kabinom. Proverite staze i tepihe, pločice i parket, da biste uočili mesta gde, ne daj bože, mogu da zapnu nogom i slome kuk, što je česta i tragična pojava. Obratite pažnju na njihovu obuću, posebno da se kućne cipele i papuče ne klizaju. Ukoliko je na vama, obnovite im s vremena na vreme pidžame, spavaćice, veš i čarape.
Potrudite se da im nađete pomoć u spremanju kuće, majstore za sve i svašta, jer stare ljude strašno brine kada im se nešto u domu pokvari. Ako je potrebno, s njima posetite njihove lekare i sa svima uspostavite kontakt. Pitajte ih o svakom detalju bolesti od kojih ih leče. Uporedite recepte različitih lekara i konsultujte se o terapiji. Uvek se trudite da imaju lekove. Treba da znate njihove terapije i kada ih uzimaju. Star čovek često zaboravi ili se prevari je li popio lek ili nije.
Učinite sve da vam roditelji ne budu izolovani. Druženje je vrlo bitno, jer samoća utiče na psihofizičko stanje. Spojte ih s prijateljima s kojima su izgubili kontakt. Obratite se komšijama, centrima za penzionere i drugim lokalnim zajednicama kako bi se vaši roditelji uključili u neke aktivnosti, ako mogu. Nagovarajte ih da idu na izlete s penzionerima, nastave sa svojim hobijima i pasijama, a nema veće dobrobiti za njih ukoliko mogu svakodnevno da šetaju. Ponekad im se pridružite i priredite zajednički izlazak u restoran, odlazak na kafu, kolače.
Sve što važi za primeren odnos prema roditeljima koji stare, važi i za odnos prema starijima generalno. Pustite priče o jazu između generacija. Te priče ne važe za elementarna osećanja humanosti i solidarnosti. Koliko god da ste snažni, mladi, napucani, doterani, tek izašli iz teretane – sve vas čeka starost. Deluje daleko, ali prvi put kad primetite kako vas mlađi gaze brzinom, kako ne možete više da potrčite i počnete da brojite bore, doći ćete na situacije kojih ćete se setiti. Nemojte da budete od onih koji će govoriti: “Sad tek razumem”. Možete ama baš sve da razumete sada, samo ako hoćete. Pomozite starijima, tako ćete pomoći i sebi, jer i vi – neumitno starite. (Kurir.rs)
