Hitno se obratite lekaru: Simptomi teškog TROVANJA HRANOM koje ne smete da zanemarite
Uglavnom prolazi bez većih posledica, ali u nekim slučajevima nije tako
Trovanje hranom nastaje kao rezultat unošenja kontaminirane, otrovne ili pokvarene hrane u organizam. U pitanju je izrazito neprijatno iskustvo, koje se zapravo događa poprilično često, i u najvećem broju slučajeva prolazi brzo i bez većih posledica.
Međutim, u nekim slučajevima to može da se završi i tragično, a kako bi se za to izbegao svaki rizik, najbolje rešenje je blagovremena poseta lekaru i otpočinjanje sa terapijom.
Nedavno je svet potresla vest o smrti šestogodišnjeg dečaka u Egiptu, usled trovanja hranom.
Prema navodima, dečak je dobio stomačni virus koji mu je izazivao mučninu i terao na povraćanje, ali na kraju nije uspeo da se izbori sa bolešću. Dečakov otac se nalazi u bolnici.
Od samog izvora infekcije, o čemu će kasnije biti reči, zavisi koliko će se brzo pojaviti prvi simptomi, kao i koji će se simptomi tačno pojaviti. Trovanje hranom se najčešće manifestuje grčevima u stomaku, povraćanjem, dijarejom, gubitkom apetita, slabošću i glavoboljom.
Simptomi koji ukazuju na to da je u pitanju teško trovanje hranom, koje može da bude i opasno po život, najčešće su dijareja koja traje duže od 3 dana, temperatura viša od 38,6 stepeni, otežan vid ili govor, simptomi teške dehidratacije, koji uključuju suva usta, malo ili nimalo mokrenja i poteškoće u održavanju tečnosti i krv u urinu. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, hitno se obratite lekaru.
Do trovanja hranom najčešće dolazi prilikom konzumiranja sirovih namirnica. Kada je u pitanju obrađena hrana, temperatura prilikom kuvanja ili pečenja obično ubije sve štetne patogene. Trovanje najčešće izazivaju različite vrste bakterija, virusa i parazita, koji u hranu dospevaju iz različitih izvora.
Statistički posmatrano, trovanje hranom nije toliko retka pojava, ali slučajevi teškog trovanja su nešto ređi. Kada se radi o ugroženim grubama, činjenica je da tu spadaju svi, ali da su trudnice i deca ugroženiji, usled specifičnosti njihovog imunog sistema, promenama u metabolizmu i sličnog.
Trovanje hranom se najčešće dijagnostikuje uzorkom stolice.
Ukoliko neko ima trovanje hranom, ključno je da unosi dovoljnu količinu tečnosti, odnosno vode i čajeva koji ne sadrže kofein. Kafu treba izbegavate, jer neke materije iz nje mogu da iritiraju digestivni trakt. Takođe, začinjena i jaka hrana ne treba u tom periodu da se nađu na vašem jelovniku.
U najvećem broju slučajeva, trovanje hranom se leči kod kuće (kada je u pitanju lakši oblik). Lečenje uključuje primenu lekova, odmor i redukciju ishrane.
U teškim slučajevima trovanja hranom, pojedincima može biti potrebna hidratacija intravenskim tečnostima u bolnici. U najgorim slučajevima trovanja hranom, može biti potrebna duža hospitalizacija dok se osoba oporavlja. (objektiv.rs)
