Majka Danijela Vapi Da Pomognemo Njenom Sinu! Milan Ne Jede, Ne Spava I Sve Je Gore!
Majka vapi da pomognemo! Milan ne jede, ne spava i sve je gore!
Milan Rabrenović (21) iz Ivanjice, boluje od teškog oblika autizma, ali se o njemu jako malo govorilo. Njegova mama nije želela toliko da “gura” priču o svom detetu jer je smatrala da je važno pomoći deci koja su životno ugrožena. Hajde da sada u ime toga svi zajedno pomognemo porodici Rabrenović da svoj život nastave koliko-toliko kao i svi ostali.
Milanu je dijagnoza autizma ustanovljena tek u sedmoj godini njegovog života, iako su se problemi pojavili kada je napunio 2 godine. Već pet godina hoda sa povijenim kolenima zbog skraćenih tetiva, je urađena jedna operacija na privatnoj klinici u Beogradu, koja nije donela rezultate. Jedino što se nakon toga desilo jeste razvijanje straha od lekara.
Već je izrastao u momka i njegova sklonost ka autoagresiji sve je učestalija. U stanju je da sebi napravi rane koje mesecima ne mogu da zarastu. Majka Danijela prestala je da radi kako bi se njemu posvetila, oboje su umorni od svega što ih je snašlo, ali se ne predaju. Milan nekada ne spava po 2 dana, postaje sve nervozniji, slabo jede, a ni posle toliko godina roditelji ne znaju šta je uzrog njegovog autizma, obzirom da je cela trudnoća bila uredna. I kako naglašava Danijela, to što se rodio mesec dana pre termina nije uticalo jer je sve funkcionisalo dobro u početku.
– Ujeda se za ruke, udara po licu, ima napade plača, nesanicu, loš apetit. Ja već 6 meseci bdim nad njim, ne pamtim kada smo poslednji put lepo spavali. Najgore od svega jeste to što sebi napravi rane koje dugo ne mogu da zarastu jer grize sebe, iznova i iznova. Desilo se i da je iznenada skočio i jednom rukom polomio zidnu lampu, tada je posekao 2 prsta. To traje toliko dugo da je za sve nas postalo izuzetno teško, kaže Danijela.
Do sada je imao šest različitih operacija. Zbog njegovog psihičkog stanja, predloženo je od strane neuropsihijatra da se operacija obavi na što bezbolniji način, uz minimalan ostanak u bolnici, kako ne bi došlo do regresije u ponašanju.
Milan se muči godinama, gotovo da ne ustaje. Počela je kičma da se krivi, od opterećenja. Svaki njegov korak je napor, koji ga zamara. Po mišljenju doktora, intervencije je potrebno uraditi što pre, jer situacija sa skraćenim tetivama se može odraziti na kukove, kada bi nastao veliki problem.
– Jednom smo bili prinuđeni da usred noći odemo na snimanja i preglede. Vratili bismo se kući, on bi i dalje plakao, nakon čega smo morali satima da ga vozimo da bi se smirio. Kada sam bila trudna sa drugim detetom, čupao je svoju kosicu, ja sam morala da postavljam svoju glavu da čupa mene.
Završio je osnovnu specijanu školu u Užicu
Po preporuci socijalnog radnika krenuo je u specijalnu školu sa 6 godina. Išao je od predškolskog do 17. godine. Deset godina smo ga svakog dana vodili do Užica, prvih 9 godina su ga vodili baka i deka jer sam ja radila, a onda sam morala da dam otkaz. Prelazili smo 120 kilometara svakog dana. Nekad bi prespavao na času, jedino je bio aktivan na času fizičkog i tada je nastavnik rekao da je izuzetno nadaren i da je šteta što ima autizam.
Njihovim problemima ni tada nije bilo kraj.
Već sa 14 godina mu se javio problem sa hodom, posle 2 godine su ustanovili da su mu skraćene tetive na obe noge. Vodili smo ga na vežbe i rehabilitacije, ali smo se samo mučili 5 godina da bi na kraju morao da ode na operaciju. Tada je prošao kroz veliku traumu jer se probudio i video obe noge u gipsu. Tek je posle 10 meseci ponovo stao na svoje noge. Bio je i u Ribarskoj banji na rehabilitaciji, ali ta operacija nije urodila plodom. Ljudi sa klinike Primavera su dolazili i kod njih smo uzimali aminokiseline koje su u to vreme koštale 1.500 maraka, a primio ih je 4. Sve smo radili što smo znali, nije bilo toliko informacija o autizmu.
Miki je već prošao kroz dva procesa terapija matičnim ćelijama
Kada je završio osnovnu školu, čuli smo za matične ćelije. U Beču smo uradili terapiju 2 puta od njegovih ćelija, međutim, samo je naglo izrastao i regulisao je hiperaktivnost, bio je mirniji, ali se nesanica, samopovređivanje i loš apetit nisu popravili. Sada treba da uradimo imunološke analize po preporuci lekara koji se rade u privatnoj klinici u Beogradu, a analiza se šalje u Nemačku. To košta 280.000 dinara, plus 500 evra za pregled. Preporuka je da se urade pre terapije matičnim ćelijama u Turskoj. Iz Turske su nam odgovorili da je dete kandidat za terapiju i da treba odradili 6 doza matičnih ćelija, odnosno po 2 doze na 3 meseca. To sve košta oko 6.000 evra, ali mi moramo ići sopstvenim prevozom jer ne bi mogao da prođe kontrolu na aerodromu zbog ponašanja koje je nepredvidivo.
Roditelji su već istrošili sve porodične resurse, a sami moraju da pokriju troškove smeštaja i puta, kao i novac za suplemente nakon terapije.
Mi moramo pokriti i smeštaj i za to sam otvorila poseban račun. Od svih tih troškova, dodatno moramo obezbediti i 360 evra za suplemente koje daju u bolnici posle svake terapije matičnim ćelijama.
Danijela je otvorila namenski račun za nju i Mikija koji služi samo za donacije koje bi pokrile troškove puta i smeštaja u Turskoj.
205-9011007275271-04 je broj namenskog depozitnog računa
RS35205903102482685162 je broj dinarskog računa
Upitali smo je kako izgleda jedan njihov dan, obzirom da se poslednjih godina u potpunosti posvetila samo Mikiju.
edan naš dan izgleda kao noćna mora, ali ta ljubav prema detetu je jača od svega. Mlađeg sina sklanjamo, da ne preživljava stresove sa kojima se mi susrećemo svakodnevno. Ipak je on dete. Nismo želeli da se ovo desi, samo smo maštali o normalnom životu. Bili smo jako veseli ljudi. Nisam se nadala da će nam prijatelji okrenuti leđa kad se sve ovo izdešavalo, bilo mi je jako teško da prihvatim sve to. Ljudi ne razumeju šta je autizam. On ne zna šta nosi dan, šta noć. To nije bolest, to je stanje deteta koje je promenljivo. Iskreno se nadam da ću posle toliko godina konačno saznati šta je uzrok ovom ponašanju i samopovređivanju. Postoje deca koja se ne povređuju, ali ne pričaju. Miki priča proste rečenice, socijalan je, u trenucima je umiljat, voli smeh. Ne voli da se priča o njemu. U jednom trenutku pomislim da je u potpunosti u redu, dodaje Danijela.
Danijela nam je otkrila i da Miki zna ko je predsednik države, ali i da ima svoju omiljenu pevačicu.
Kad zapeva Goca Tržan, sve staje. On u potpunosti bude skoncentrisan samo na pesmu. Pokušavala sam da mu pustim i druge pevače, ali ne vredi, za njega u svetu muzike postoji samo Goca, nije važno koja je pesma u pitanju.
Mikijevo buđenje i dani prolaze u patnji
Olakšajmo Milanu put ka ozdravljenju! Budimo humani!
Pomozimo Milanu!
Upiši 902 na 3030
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795156-05
Uplatom na devizni račun: 160-6000000795498-46
IBAN: RS35160600000079549846
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
O autizmu se danas mnogo više govori, ima mnogo dece koja se nalaze u ovom stanju, a samo neki među njima su Sever Kaić, Aleksa Milić, Luka Inić. (dijasporainfo.net)
